четвртак, 12. новембар 2009.

Da li nam je zaista potreban GPS

Generalno gledano, ulaganje u GPS je opravdano za sve koji često odlaze u "duboku" prirodu, u planinske zabiti ili na morsku pučinu, iz hobija ili zbog profesije. Granice između potreba profesionalaca i amatera brišu se pred neumoljivošću prirodnih elementata i srazmerno udaljenosti od čvrstog krova, lekara i pekara. Kada je reč o korišćenju u urbanim sredinama i na asfaltnim putevima, razlika je mnogo oštrija: posedovanje GPS-a je ili potreba ili zadovoljstvo. U nekom megalopolisu je sjajno imati pomagača koji će uvek znati u kom se pravcu nalazi i koliko je daleko naš hotel a bilo je, zar ne, i takvih situacija kad se u velikom stranom gradu parkira auto pa se posle ne zna gde je ostavljen… Da li su razlozi poput ovih dovoljni za kupovinu, svako treba da proceni za sebe. Doduše, stalni pad cena će ovu dilemu uskoro verovatno učiniti mnogo manjom: ručni GPS uređaji već se mogu kupiti po ceni mobilnih telefona.
A u prirodi... Planinarilo se, plovilo, vozilo, i pre nego što je napravljen pristupačan GPS prijemnik. Šumski putevi su bivali nadmudreni a topli kreveti, vidikovci, izvori i druge skrivene lepote vešto pronalaženi. Uglavnom. Jer, često se i lutalo – ustvari mnogo više nego što smo obično spremni da se setimo. I kao što se moglo živeti bez mobilnog telefona ali on danas tako dobro dođe, može se i skitati bez GPS-a – ali i on tako dobro dođe. Pecaroši će ceniti mogućnost da ubeleže svoja "tajna" mesta i potom ih lako pronađu kad vegetacija nabuja ili se promeni nivo vode pa obala postane neprepoznatljiva. Tokom vožnje čamcem vredan prsten je završio u moru? Ako je GPS tu, jednostavno će biti vratiti se na isto mesto sa ronilačkom opremom. Na planinarenju je lepo znati na kojoj je strani i koliko daleko zabačeni proplanak sa željno očekivanim šatorom. Ako se nađemo usred šume, hladnoće i vejavice a pada mrak, neizmerno vredi vodič koji će nas i u potpunoj tami sigurno dovesti do osvetljenih prozora za kojima žudimo.
Dovoljno je da na displeju našeg GPS uređaja izaberemo tačku do koje želimo da stignemo i naredimo - vodi me tamo! Zato je teško poreći korist od ove spravice za sve koji se mnogo kreću i mnogo putuju. A tek za one koji ne biraju puteve i staze, na kopnu ili vodi?
Granica između potrebe i zadovoljstva: većini onih koji se kreću asfaltnim putevima ili dobro utabanim turističkim trasama, dobra stara auto-karta će jeftinije završavati posao sve dok cene GPS uređaja drastično ne padnu. Kamiondžija koji često mora da se snalazi u velikim, nepoznatim gradovima je jedno, onaj ko samo želi lepu igračku i/ili da ostavi utisak na okolinu je nešto drugo - u tom slučaju GPS je, s obzirom na sadašnju cenu, luksuz. No naravno, svako ima pravo da sebi priušti i tako nešto. Ada Ciganlija je puna full suspension bicikala sa karbonskim ramovima, zašto ne bi pratila trendove i kada je GPS u pitanju :)
Od GPS-a može biti i štete. Ne treba nikada smetnuti sa uma da je ova spravica samo korisna alatka koja treba da olakša snalaženje na putu ili u prirodi - ako umesto toga postane ikona, ukrašće nam mnogo toga. Ako nam je pogled stalno uprt u displej, ako sebe i druge neprestano zasipamo obaveštenjima o tome koliko još ima do kampa, kolika je visina, koliki je ukupni uspon ili spust, koliko smo od puta prešli… okrnjićemo atmosferu i uništiti onaj preko potrebni dašak avanture bez koga nema pravog uživanja. Što više buljimo u displej, to manje vidimo od okoline. Treba pustiti da GPS radi svoje i setiti ga se tek kada je zaista potreban. Najvažnije i najlepše uspomene sa puta nikada neće biti snimljeni TrackLog-ovi, nego uvek i samo ono što smo zabeležili najstandardnijom opremom kojom raspolažemo: okom, uhom, dušom.
Nije tačno da sa GPS uređajem svako može da ode u neku planinsku pustoš i bez problema stigne tamo kuda je krenuo. U dokumentaciji proizvođača se kaže da GPS ne može da zameni ostala sredstva za navigaciju, on ih samo dopunjuje. A najvažnija "sredstva" za navigaciju pored karte, kompasa i umeća njihove upotrebe, bili su i ostali razum, iskustvo i respekt prema izazovima okruženja. Isto tako, višak elektronike ne može da kompenzuje manjak inteligencije.

Da li nam je zaista potreban?

Onima koji se muvaju po kojekakvim nedođijama stvarčice poput ove mogu zaista da zatrebaju samo jednom u životu. Ako do toga dođe, vrlo je zgodno imati ih kod sebe.
U svim ostalim situacijama Grabilica je "samo" izuzetno korisna i, budimo iskreni... zabavna.

Нема коментара:

Постави коментар